Završna radionica na 4. godini Pathworka nije bila ista kao one pre jer ovde su glavnu reč imale one koje su istrajale na svom putu.
Završna radionica na 4. godini Pathworka nije bila ista kao one pre jer ovde su glavnu reč imale one koje su istrajale na svom putu. One koje su prošle kroz svoje ponore i visine, strahove i izazove, otpore i trikove uma da bi došle bliže sebi i svom iskonskom biću, da bi našle svoje istinsko JA. Ovog puta moj zadatak je bio samo da uživam u lepoti i divoti onog što su one iznele a iznele su sebe u svoj lepoti postojanja.
Iznele su sebe na scenu života sa svesnošću da je on satkan od bezbroj suprotnosti koje mogu zajedno da žive u jednom ljudskom biću. Donele su lepotu jednostavnosti življenja u momentu i videle su bogatstvo koje život da u jednom običnom danu. Inspiracije i igre nam nije nedostajalo mada uvek znamo da je ima još mnogo više u nama i svemu oko nas. A muzika... ta čarolija koja ide direkno u srce i dušu e ona nam je otvorila radionicu. Kako se zahvaliti na takvoj divoti osim suzama i smehom pomešanim u koktel koji udara u glavu tako da nema razmišljanja, samo prepuštanje. Ponosna, sretna, oduševljena i preplavljena emocijama.
I sad dok ovo pišem ne mogu ostati mirnog srca i bez suze u oku jer dragocenost duša koje se dele otvoreno, iskreno, bez zadrške je najveće bogatstvo koje možemo dobiti u životu a od milja mi ga zovemo LJUBAV.
Izgleda kao kraj a ovo je samo novi početak na putu transformacije jer ljubav teži večnosti i beskraju.
Report
My comments